Noć koja pada na moje selo,
prvo dodirne krst na
crkvenom tornju.
Onda se spusti na krošnje drveća i
sklizne na krovove kuća.
Tiho mi se prikrade,
dok stojim uz prozor,
sklopljenih očiju.
Obujmi me i utonemu u mrak,
kao u majčino krilo i čekam,
da izađe mesec,beo kao majčine grudi.