Worldwide
TO NIJE BILA LJUBAV (nezavrsena pesma)
Kako je dobro i veliko prosvetljenje
Ove iglice duševnog mi mira
Samospoznaja i krik prošlosti ostavljen
U tami sećanja, pretpostavke i burne iluzije
Hvalim te Bože, što si mi nada, i uzdanje moje
Vera u tvoje postojanje, samo me jača
Da budem tu i kada mnogi nisu, Amore Veni..
Svetlosti moja, divoto moja, sadrži me
U celosti, veličini i nastupanju
Sadrži, zakloni i voli kao heroj u boju
Hej divoto, zar ti da me pustiš?!
U noći sretanja, kada nismo znali skoro ništa
Jedno o drugome i kada smo samo slutili?
Nije to ljubav, mili, samo vapaj za njom
Kao i uvek, kada nam se učini da sjaji
A ona nagoveštava koliko smo lutali
Predelima, rečima, mislima…pokušajima …
Bila nam je potrebna ta zabluda, meni više:
Da je uključim u stvaranje, da otkrijem novinu
Zaljubim u reči, osetim melodiju, poznam bol
Saznam koliko smo vezani nitima nevidljivim
Hej, divoto, zar ti da me pustiš, moju ruku, sve?
I prigrlis nesto sasvim obicno, tudje i kvarno
Samo mi nije jasno: koliko smo ludila prizvali
Nikako mi nije jasno – kako je moguće da smo oboje bežali
Od rutine, svakodnevnog bivanja, Amore Veni,
Uvek smo sami, prepušteni univerzumu, negde …
Znam da samoća boli, da slomljena krila bole
Samo mi nije jasno, kako smo se mi zaboleli
Taj dah, koji smo prizivali, jednak je anđelima
Ili đavolima, ko će ga znati u tmini i silini?
Bio je i biće to opijum, koji se ne zaboravlja,
Strast ruši pred sobom, ali bez nje se ne može
Ludi se do gole kože, uprkos preprekama, u prkos svemu
Ah, živote, ne daj se…ne daj te prilike…
Divna, priliko moja, krasni svete, pusti da odlete
Ove misli, moje do tebe, i nas što sanjamo
Nije to bila ljubav, bio si Ti, u rečima mojim, tvojim, našim…
Jesi otišao, ali si znao da se uselis na mesto koje ti pripada
Ti me nikada ne bi povredio, ja sam posla unazad.
