Никада потпуно не схватим смисао,
тој речи која се зове време,
јер песник би и ноћ и дан писао,
да с’ душе збаци тешко бреме.
Неко кроз то време стално јури,
у њему је увек нека празнина,
ја на сат гледам само кад’ ми се ка драгим људима жури,
за мене је време искључиво и једино физичка величина.
Време је реч за изговор,
а у физици су његове суштине,
време није мера за разговор,
већ количник пређеног пута и брзине.
И баш та физика објаснила ми све је,
недајући души кроз време да лута,
увек крени тамо срце где је,
а време и срећу ћеш пронаћи у оној брзини пређеног пута.