ПРЕВОЂЕЊЕ ЖЕДНИХ НАРОДНИХ УМОТВОРИНА ПРЕКО ПОЈИЛА

1.
Реч за песму ископа и сам у њу упада
Она га на површину избаци
Јер је вино попило винограде
Из његове лобање

2.
Море воду мења али место никада
У њему се облаци утопе
И киша га повеже са небом

3.
Срца нема а без срца се не може
У крвоток бесмртности мироточи
Човек само у њему рањив

4.
На јунаку се познају муке
Његове руке свакодневно склапају
Познанство са мртвим чвором бола

5.
Једно пролеће не чини годину
Она пуном паром одлази
Према себи самој
А прстом није мрднула

6.
Боље пупољак на грани него у руци откинут
Његова проницљивост расте и цвета
У подручју разоткривања
Може се пресадити само на груди песника

7.
Ако је кратак пламен дуго је тињање
Топлим дисањем струји између дрвећа
Штимује ветар што изнад крошњи звижди

8.
Не може се празнином видокруг заклонити
Наша крв наводњава властиту земљу
Тај бездан се никада неће испунити

9.
Песма пролази кроз свачија уста
Али попут пољупца остане неупљувана
Нађе начин да се отисне
А уснама привржена остане
Да гола дрхти изван нас самих

10.
Без даха нема уздаха
Не очекујете да ће ове речи
Као песница да вам лице раскрваре
Најдужи одмор може одасвуд да приступи