Химна простору

Шири се широк у разастирању
И стере кишу на греду ваздуха,
Тај простор прастари при простирању
Порађа време кретњом из трбуха.

А даљи се далек одалечењем
Од сугубог смисла свога бесмисла,
Те увремењује време течењем,
Сад одређењем данога му числа.

У творби духа боготвором створен,
Сабијен у своје прометејско ЗНАМ!
Човек је у простору упросторен,

Али је по себи човек простор сам.
Он надно везан за небески корен,
На дно земље вија боголики плам.