Crveno je sunce obojilo Dunav
Najdražeg mu sina oduzela zora
U proletnje jutro sada bleska krvav
I vapaje nosi sve do Crnog mora
Uz obalu privezan osta’ pusti čamac
Razapete mreže nema ko da skupi
Bujica se uspomena razbija o pramac
Pred preki je sud vreme da se stupi
Zabačeni štapovi sniju miran san
I ribe su se povukle, tuguju u tmini
Mračnom senkom ovenčan, povlači se dan
Ispraća ga jecaj, sazdan u crnini
