Принц поезије

5.

Danima kiša ne staje
Sivi se pogled upleo u prozorska okna
I ne haju svitanja nedočekana
Što nema ruku da se pružaju k njima

I nisi ni glad ni bol
Ni nedovršena slika na platnu što truli
Ni boja što je nemam a silno mi fali
Ni pokret ruke ni želja za tim

Više si magla iznad reke
Što sporim tokom plavi i hrani
I nedodir što vapni zorom
Nakon noći hladne i prazne

I idi više
Ne spori taj kraj
Ja nemam snage da hladni nož
Zarijem u taj nesretni san

I sanjam snažno ko gladan hleba
Sakati pesnik umornog lica
Tebe i decu što nikad
U naručju nismo držali mi

I plačem kad mogu
Sam i pred svima
Da lakše usnim prazan od želja
Na kolenima pred tobom

I idi kažem
Ne spori taj kraj
Nedaj da dani zalud
Upliću sebe u novi san

Potrči
Iza ne gledaj prah i smeh
Biće za tebe negde i nekad
Osmeha sto i svitanja novih

A ja ću sam
Ko prosac bez prstena i bez ruku
Sebi još jednom da budem smešan
Nesretni klovn što te je voleo

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: