Požudom satkan je moj bol,
U duši miriše:
“Ostavljam te”…
Budim se obučena u juče
Sa tobom u ustima i željom u grudima
Boli me požuda.
Znam da nekud daleko
Slušaš galebove i žvaćeš sutra.
Ostavio si me gladnim i izbezumljenom tetkama
Da me popiju uz jutarnju kafu
Принц поезије
