Вече са песником

Видела сам те јуче
У најмрачнијем мраку
Певала сам песму која је мирисала на цвет
Данас док сам дубила на глави
Видела сам те опет
Био си то ти
Сигурна сам
Тачно под углом од триста шездесет степени
Само једна танана линија држала је јасноћу мрака
И видела сам ласту како слеће на врх моје пете
Учинило ми се да продирем у земљу
Текла сам као вода
А одједном нисам могла да дишем
Тренутак који траје вечно тражио је реч
Уплашила сам се мрака
Остала без гласа
Осетила сам како ми нешто кости лиже
Горела сам као ватра
Из даљине долазила је све ближе
Једна ласта
Друга ласта
У најмрачнијем мраку
Мирише песма из пепела
И слутња туче
Хоћу ли те видети сутра
Као што сам те видела данас и јуче?