Kad se dve duše nađu
Kada se prepoznaju,
Jedna duša može biti otvorenija
Spremnija na iskustvo ljubavi od druge.
Jedna se može prepasti novog bola
Nove povrede, novih ožiljaka
Te joj je potreban period tišine
Da shvati, da se otvori i prepusti.
Druga duša je možda spremnija
Slobodna, ne razmišlja o mogućem bolu,
Vodi je samo želja za iskustvom ljubavi,
One prave ljubavi što podržava
Što daje, grli, mazi, što veruje,
Što sluša i osluškuje,
Što u tišini blagoslov šalje.
Toj duši srce umorno nije,
Raduje se osmehu voljene joj osobe,
Raduje se svemu onom što će proći zajedno.
I onom lepom i onom manje lepom.
Jer u današnjem svetu
Kad prepoznaš dušu dobru
Njoj u susret trčiš,
Trčiš da je zagrliš i iskreno voliš.
Nije bitno šta je prošlost darovala
I koliko je možda bola i prevara donela
Bitno je ovo sada da je ispunjeno
Da se teži ka budućnosti svetloj.
I kad se dvoje vole
Nema te prepreke koju zajedno
Ne mogu da obore.
Sve se može kad se dvoje slože.
I ako u srcu pronađeš nečije ime
Odupri se ćutanju,
Odupri se tišini,
Podeli s osobom tom misli svoje,
Svoje strahove i nedoumice,
Podeli sve svoje
Da može da te razume biće koje te voli,
Da može da te istinski voli
Ne onako kako misli da ti je potrebno
Već da te voli na način na koji ti je potrebno.
Ljubav ne dolazi da bi bila sputana
Ljubav traži da se izrazi,
U ovom svetu gde dosta haosa ima
Ljubav je jedini lek i podstrek,
Divno i toplo utočište.
S ljubavlju,
Sanja Dejanović.
