Iz bunila noći
Jutro modro već se nazire,
Negde se bude
Negde skrivaju
Blede ruke ispod Sunčevog pokrivača.
Prolazi nam vreme
Poput laste
Koja je pokupila
Svaki trag ka beskrajnoj putanji sveta
Sve što dolazi
ili odlazi
Pakuje svoje kofere,
Senkama krije tragove praznina.
Niste me pustili da koračam
prema sebi, horizontima
muzici
razdraganim očima
Zemlji
Da postavim granice
Odredim cilj svoga lutanja
Pre nego što naslikam crno–beli autoportret
napuštenog čoveka;
(žene).
Izuzetno ♥️♥️♥️