Новица Стокић, УСАМЉЕНИЦИ

Стремећи капцима сновидним
Умоташе у очне дупље снене
Чемер једа стремећег погледа
Гледељкама устрелише сетне

Оборише врх стршећег вида
Благородност дана за видела
Лелекавом халабуком силном
Таламбасе удараше чилно

Згрозише се и чедно и злобно
Устукнуше јалово и плодно
Остадоше сами на утрини
Одреда се бусаше у груди

Одродише родбину од људи
Не желећи да им ико суди
Ликоваше на стубовима срама
Обгрлише самоћу бестрага.