Душан Мијајловић Адски
ПОХВАЛА ПЕСНИКУ
( Б. Миљковићу )
Не повредите земљу
Не дирајте ваздух
(Похвала свету – Б. Миљковић)
нема тог плота
који би оградио твоје мисли
о слободи воде и птице
ни силе свирепе која ће ти
стих обесити или у ватри сагорети
мало је иних
као што си Ти умео да говориш
о крику клице у семенци бола
одвише кратко си живео
мајчицу земљу да би одбранио
од злих и поспаних
али Те то није омело
да створиш нешто изнад себе:
реч
стих и песму
која ће те надживети
био си против
да се шегачимо с биљем
водом и ваздухом
и пун запитаности –
шта ћемо чинити у глувим гробницама
желимо ли да нам на ивици шуме
пева кос ил’ последњи плаче храст
дохрамаће
наше одоцнеле спознаје
тамо где ти у миру почиваш
а усамљен ће човек на земљи
опет пожелети човек да буде
и
живеће у горком кајању
што није поштовао свет шарени
и живот
који је увек боља забава од смрти
