Došlo neko vreme krv u oku plamti
kad stradanje preti i pucaju kosti
zato pišem pesmu i neka se pamti
kad se duša rani rečju bez milosti.
Ne dam da mi dan crna noć ubije
i znam kako bole vremena nam teška
nadam se da sutra bolje jutro mije
neću da mi život bude samo greška.
Ja sam samo pesnik kome srce plače
jauci tišine ovlaže mi zene
u pesmi mogu vrištati najjače
da oteram zveri što laju na mene.