Наши су преци,
опанцима кожним,
по камену голом
и сувоме кршу,
газили силно
смрти у очи
ка вечном животу,
гладни, а поносни
Наши су преци
постили често,
војевали вешто
кроз векове многе
Њине су кости
по Балкану целом
Крвљу су овде
цртате међе
Наши су преци
јахали ате,
орали њиве
упрегнувши воле,
а кућама жене,
у беди, црнини,
чувале чељад,
сузне и снене
Наши су преци
веровали чврсто,
да заборав неће
их од потоњих стићи
На нама је борба
и чекање са стрпљењем,
на дан кад поново
ће Христос нам сићи.
