Тајне добро ушушках у покриваче страница.
Пожелех ‘лаку ноћ’ и миту и легенди.
Једног ће дана одрасти у стварност,
А ја не желим да постану сурови.
Скрио сам танана крила поезије
Међ облаке дубоких мислилаца.
Они ће знати шта је најбоље за њих.
Ја сам превртач: час срећан, час тужан.
Није на мени да унаоколо наздрављам
Службеницима без плате и
Војницима без морала.
Зихернадлом лагано приштинух сатиру
Тек да се не смејем сам.
Сам не ваља ни плакати ни славити.
Рано изјутра пустићу је на слободу –
Милиони недужних чекају на њу.
Једино још не знам шта ћу са свећом.
Лампицу сам одавно збринуо.
Но, не знам јесам ли догорео или дотрајао.
И ту, на последњој страници,
И лежи сав проблем овог чојства.
