Опрости ми поруку сваку
и мисао што ноћу ври у мени.
Опрости ми жељу малу
што неостварена само бежи.
Опрости што сам сањао те
не бих ли те на кратко видети могао.
Само опрости.
И сад док срећна лежиш
за тебе срце ми куца
и непрестано пуца правећи са да је добро.
И трачак мале наде
што би ноћу да те украде,
само те моли – опрости.
Опрости ми сваку песму коју сам ти посветио,
сваку машту што сам измаштао,
сваку тајну што сам сачувао.
Само опрости.
Али једна ће звезда заувек
име твоје да чува и светли мени у заборав.
Она је ту кад ти ниси,
светли и показује ми пут.
И она те моли,
и она те чува,
и она те ноћас тражи…
А ти… само опрости…