ПИСМО БРАНКУ МИЉКОВИЋУ

Принче поезије, драги Бранко,
Обраћам ти се на пер ту,
што свакако не бих
да си поживео коју деценију дуже и да смо се срели,
рецимо у Француској седам.
Али не, изговорио си ту прејаку реч,
која је покренула механизме зла.
Питам се, шта ли би тек написао
да си поживео коју деценију дуже?
Да си добацио до нашег времена,
Да ли би имао Фејзбук профил?
Колико би имао пратилаца?
Драги Бранко, данас сам ја
дупло старији од тебе
и за два твоја живота,
шта сам написао?
Пишем ти ово из времена у коме поезију сви пишу,
али не, то није остварење твојих идеала,
него нешто потпуно накарадно.
Постоје и данас добри песници
и они изговарају јаке речи,
можда и прејаке,
али нема одјека.
Тиражи су смешни,
издавачи избегавају поезију,
књижевна критика такође.
Једино се још држе читаоци,
који ми све више личе
на оне најупорније
испираче злата са Пека.