„U 5 kod „Romanse““
Pamtim još uvek
Kada si to rekao …
Zvučalo je nestvarno,
Divno,romantično …
I ja sam čekala …
Najlepši osmeh
Doneo si mi …
Najnežnije usne,
Zagrljalje koji život daju
I predivne oči
boje badema…
Sreća …
Neopisiva rečima,
Preplavila je svet …
Ljubav …
Jedina,neponovljiva,
Večna,
Okovala je srce …
Vreme je stalo …
Postojao si
Samo ti …
Naši prepleteni prsti
I srca
Koja su kucala isto …
„Idem“ rekao si
„Čekaj,javiću se.“
I otišao …
Čekala sam dugo,
Poziva nije bilo …
I tada odlutah …
Vodjena srcem i tugom
U 5 kod „Romanse“
Ponevši crvenu ružu …
Za tebe …
Nije te bilo
Ni tada ni nikada više
A ja sam čekala s’ ružom …
U 5 kod „Romanse“
Pre odlaska svakog,
Ostavila bih ružu
Na naše mesto …
Sada,
U 5 kog „Romanse“
Ne stoji niko,
Davno je tuga
Uzela danak svoj …
Samo na našem mestu
Neko posadi ružu …
Onako,
Crvenu,divnu
Da još te čeka …
Ako te put navede
Nekad ulicom starom …
U 5 kod „Romanse“
Zastani,
pomiluj ružu,
Kad već život nije
Meni dao šanse …
Govore nekad ljudi
Da tu kraj ružinog grma,
Sena se nekad vidi
Kad tiho,
rominja kiša
Ko suze iz očiju tužnih …
U 5 kod „Romanse“ …
Odlično, sjajan tekst protkanosti umjetništva!