Пролази време и пролазе дани,
Сада су сви заједно, сви заједно сами.
И сви дани лете суморно
Све је исто, све је уморно и мртво.
Нигде осећаја ни живота.
Затворен си, док напољу чека сва лепота.
Престаје мржња у трену;
Стадоше сви ратови и разарања;
И поче доброта светом да путује.
Почела је представа и сва претварања.
Би тама, и сви се сада поштују и воле;
И би тама, па чак и атеисти сад се моле.
Сад је свако сваком ближњи;
Сад смо сви милости сужњи.
И ако је неко другачије мисли стекао,
Разоружајте ме од мојих речи;
Све што је ико по свету
у овим тренуцима рекао,
Брзо ће се заборавити и порећи.
Сад из времена будућег
За оно време прошло вам причам:
Чим све светске таме престаше,
Сва лепота и љубав из људи несташе.
