Staro Groblje…Mlada Duša

Kada umrem
kremiraj me
i posadi na
starom groblju,
tu su moje Nišlije
prilegle da odmore
Možda i nikne
neko novo drvo
sa listovima zelenim
da igra na aprilskoj
kiši i vetru,
da ugosti najlepši
cvrkut
Da me tako novog
miluje ptica
dok mi peva na jastuku
stare Palilule
Spomenik i ploča
nisu potrebne
jer, moje je dvorište celo
Moje su komšije
istaknuta lica,
čast je biti
prosut kraj njih!
Omogući mi taj ples
na toj travi
Omogući mi taj let
na onaj svet,
u istoj klasi,
sa činom i odelom
vojnika sa Nišave
koga non stop nišane
A, on uporan!?
Kada umrem
posadi me na tepihu
kojim hode
moje Nišlije,
iz razonode
se provode
u mraku i meraku.