San

Zvezde su uprte u moje zatvorene oči
Traže put izvan moga uma
Koji u kavez zatvara sve moje misli
U noći jedne nedelje
Koja mi kaže
Da će sve proći
Da sve ima svoju svrhu
Ali moje uši su neme
I sve što čujem
Sada je eho onoga što mi nedostaje.

Posejdon je najavio oluju
Prijavio talase koji mu kradu trozubac i ličnost
Sada besciljno luta svim morima sveta
U plavom kišnom mantilu
O kome je Leonard Koen godinama
Pevao.

Dika je izgubila svoju vagu na sudu
Sada traži da joj sudije vrate pravdu
U ovom trenutku, negde u svetu
Neko je nepravedno osuđen
Prislonjen naslonom
Nečije kožne fotelje.

Had je postao nedosledan
Pokušava da vrati Euridiku Orfeju
Zato što ga je i Persefona napustila
Od stida vraća svoj šlem
Da ne čuje krike sopstvene krivice.

Atina gleda kako se njena maslina polako suši
Na ovom svetu nema mesta za nju
Svoju poslednju mudrost stavlja u kutiju
Žuri ka Pandori.

Pandora više ne liči na sebe
Ona je sada sva nesreća koju je pustila
Afrodita sebe ne prepoznaje
Ikar leti preblizu Suncu
Dedal je zaglavljen u sopstvenom lavirintu
Kralj Mida se oseća bezvredno pretvoren u zlato
Sve je to bilo
U noći jedne nedelje
Kada je meduza videla svoj odraz
U ogledalu.