Неко ко још није рођен
А унапред упамћен
Сопственом рођењу се удвара
Ту где је измишљено време
Постављен је датум на гордом камену
Ноћ је процвала звездама
За нечије неиспаване речи
Спаљене шуме и усамљено дрво
Под којим се пробуди јутро поуке
Ту где оста нем
Оживе датум туђим сећањима
Оном ко окрену своја леђа сунцу
Ватра опрости дан
А птица излете из главе
Према небу у коме се скамени
„И понавља
Неки ће свемир
Поново да нас створи“