Ožiljak na duši

Nema je, nema, nema je, nema, i ova noć, se sprema, ko’, kiša, iz sivog neba, a trebaš mi, ko gladnom hleba, a trebaš mi, ko žednom vode, o zašto, sestro, o, zašto rode, u Beograd, ode, i mene, ovde, na jugu, ostavi? Prosipam ti želje iz rukava, tražim dvojku, tref i sreće, tražim al’, nijedna neće, pored stare, olupine, ovu noć bar poljubi me, sms-om, šta bi drugo, jer smo isti moja tugo, jer smo, isti, moja tugo, jer smo, isti, moja tugo!!! Kad ostavite, neko, znam, da boleće te, kao sad, al’, ta se rana, ne, sašiva, ostaje, ožiljak na duši, kad, i gnezdo snova, sad se sruši, kod stare, zgrade, gde, se, lastavice, gnezdile… Kad, neko, ostavi te, neko gle, da boleće, te, ko mene, al te se rane, ne, zakrpe, ostaju, ožiljci na duši, kad i gnezdo snova, sad se ruši, kod stare zgrade, gde se lastavice, gnezdile, nema je, nema, nema je nema… Dušan Dojčinović