Облак ни у чему

У овом делу васионе тако се сматра
пола сласт, пола сам ватра
ништа ме дивно не боли
и моје су руке скрштено ништа.

у овом поретку тицања ничег за ме нема
у ватри своје крви купам
туђа чудовишта.

зими каткад прене
дух плачан;
леден умртви мене.

очи моје празне веђама играју сене
зло словенским смехом терам
пунским очима
дивне ли жене.

по веђама играју сени
нешто се тужно настанило у мени.