Еуридико,
господарице тмине,
гост сам твојим понорима
Дом ти постаде жариште нагона,
паклени сумрак Хадовог додира,
Странкињо,
топлино негдашње ми душе,
пренеражено моје
деструктивно дивљање
дионизијско вино бестрашћа,
гост сам твојим понорима,
а ти прерушена у своје најгоре дело
певаш,
заглушени су звуци песме моје
као крв згрушена реч
запрепашћена, моли
да вратиш љубав
Принц поезије
Nešto ima…