Принц поезије

Mramorni princ

8Fanfare najavljuju dolazak
Koža mu je modra kao mramor
Dušu su mu zarobile rečne vile

Kažu da više nisam dete i da bih mogla
Da počešljam kosu
Da se manem devojačkih dronjaka

Lupanje srca zaglušuje otkucaje matalnog čudovišta
Istrčavam na razređeni smolasti vazduh
Mesec isplovljava večeras sa samo jednim jedrom

Čovek stoji, okrenut mi je leđima
Sa njegovog dugačkog kaputa otiču vekovi
Dodiruje mi rame, nesigurno kao dečak
U oku mu gasne sjaj najstarije Zvezde

Uverava me da će proći
U glasu mu se svađaju ševe i ćukovi
Briše mi suze svojim mastiljavim prstima
Vetar zapinje o naborano čelo

Odsjaj mramora na mesečini
Zaslepljuje me na trenutak
Kolizija mog uviđanja i njegovog nestanka
Pluta u teškom junskom vazduhu

Majka vlažnim palcem briše mastilo
Sa mojih jagodica
Ćutke me proklinje
Raspremajući netaknutu sofru

Mesec od srebra plovi bez ijednog jedra

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: