Опет је време за олињали
морнарски капут
прављен у Југославији
осамдесет и неке
за усне испуцале
од грејане ракије
што сричу поеме
уместо да држе
ослободилачке говоре.
Чајковски у б-молу,
Студ се увукао у снове
а ми се кријемо по кућама
бежимо сами од себе
да нам не замрзне душа
коју смо оставили
као кера да нас чека
тамо негде испред врата
кријући се од мачака
што имају више љубави
него седам милијарди људи
Време је да се
опет присетимо
како су вешали Бранка
и пре него што се
као љуљашка у парку
њихао посред
Ксаверске шуме
негде на ободу Загреба
у коме се никада
нисмо ни загрлили
ни погледали
посред мутних очију.
Рекао сам ти да има
још око два километра до
неба
и да се не окрећеш
јер овај пут сам ја Еуридика
и ја сам се најео божјих јабука
а тебе су распели на крст.
