ФЕНИКС(II)
Смрћу измењена камен отвара Празно поље дозива гласом умири мора Једина птица што саму себе ствара Из пепела злих вести и празних договора. Она је рачунање инспирисано звездама Сјај који руку срце и ум спаја Она је цвет што процвета ал утаја Пределу име. Пева из незнана. Једина уме да пепео победи И да из […]
СВЕСТ О ЗАБОРАВУ
Нада је луксуз. Вечна ноћ у крви измишљеном оку слепим зидом прети. О ватро тамна иза себе, ко први да љубим тако љубим, не могу да се сетим. Зар знам што сам знао зар знам што ћу знати: скелет усамљени изгубљено име дивно усклађене с празнином што памти јаловост цвета и јаловост зиме. Ја сам […]
НОЋ ЈАЧА ОД СВЕТА
О, које ли је време у космосу Саздан од звезда рујни понор цвета Превазилазиш се маглом преко света Нема успаванке за срдиту јој росу Јача од света ноћ тајних преплета Очара празнину заспалог тела што се осу Звездама кад сан ти сади у потиљку лозу И птице слећу у камен са длета Нек шупља сенка […]
БОЛ И СУНЦЕ
I Сунце које подгреваш у новом Свету старе лажи о сељењу праха Наша је нада очајна и плаха Наш пакао поче песмом лабудовом. Ти што нас не разликујеш а осветљаваш Сликама од јуче, данас ван времена, У пустињи се претвара свет који спасаваш – Залуд птице круже око твог имена. О стуб сунчев занет бешчулном […]
ФЕНИКС
Да л варком чараш по мом челу О ти у мени одсутност мене Могућност крила у моме телу И неке светлости залеђене И неке светлости залеђене Јеси ли можда јава позна Када се касно остварује Обећање цветова за порозна Времена којим сјај путује Времена којим сјај путује Цвет си што живи у мртвом телу А […]
ДРУГА ПОСВЕТА
(Уз један плакат Славољуба Богојевића) То што је он насликао је цвет – птица. Она се може схватити на два начина. Ако је схватимо на један начин, то је иронија, мисао која изнађе сличности између њеног малог мозга и цвета. Ја волим те ирационалне животиње које лете. Цвет јој из птичијег врата ниче и она […]
ДВА ПРЕЛИДА
I У заборав зашто рече Што непогрешном погрешком стече Кад бљутави свет с друге стране Таче те да ти укус згране Ту птица без птице друго поста Речи без смисла поклон за госта Што својом досадом се забавља Сви смо ми болесни од здравља Од сунца коме је најближа Наша рана недостижна II О хладна […]
ПРВА ПОСВЕТА
Сигурно је једно: о ову се птицу отимају шуме. Ака ме питаш где су те шуме, рећи ћу ту: у пепелу који гору с гором помеша. Ја желим само једно: да верујеш у тај пепео. А то ћеш заиста моћи, ако схватиш да време треба побеђивати, што свешћу и песмом, што заборавом ,али никада надом, […]
