ГОРАН
Ноћ сувише велика за моје звездано чело у неким шумама црним непознатим И дрво је рекло немој Јутро моје бело име ти своје остављам кад не могу да се вратим Пчеле слећу на леш кога нема Звона одлазе у простор црним степеништем Мој је завршен дан. Ал се на починак не спрема сан мој иза […]
МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ
Уместо звезде славуј из неког зида што се од ње разликује тек обликом и маштом. Предео коме сам се приволео, плаштом чува своју провидност за оне који виде. Нека музика чудна нечујна изнад горја размешта предмете у простору и стаје кад запљусне тајна мраморја сред морја: дозивано недозвано шта је? О нежна магло која ме […]
ТИН
С друге стране гроба жива звезда куца И запаљени ветар на почетку дана снива Ноћ у моме гласу више не дозива просторе изгубљене које поседују сунца Крв моја заспала под каменом не бунца због пакла из земље ископаног ко жива Овде камење пева и птица се скамени сива Овде су сви први пут мртви иза […]
ДИС
О моје сунчано порекло та потонула крв Нека се заборави пријатељство дрвећа и птица Нека се земља развенча са сунцем Жица од воде проденута кроз уши боља је него црв Отишао Изашао на врата којих нема У свим водама зелени пси ме траже Овде нико не долази одавде нико не одлази, топле лажи пољубаца закопа […]
ЛАЗА КОСТИЋ
”Опрости, мајко света, опрости, што наших гора пожалих бор.” Да ли ћемо је наћи у повратку ноћи […]
ГРОБ НА ЛОВЋЕНУ
Али не, то још увек није време. То је једно место које препознајем […]
БРАНКО
Ноћ испод земље развеселим Израсте ветар у нежну биљку Из тог подземља где светиљку И питцу никада да доселим Непронађене пропланке крви У пешчано подне сам одболово Ал топли хеб твог имена још мрвим Птицо међу пределима, Стражилово Земљо преко мога засполаог ума Док лист по лист умире шума Дете скривено у једном пољупцу пати […]
