VI ПОИСТОВЕЋИВАЊЕ БИЋА И РЕЧИ
Тражим почетак сјај и сате стале Да живе мој живот и да га васкрсну Из остатка збиље прерушене у сну Кад ушав у пустињу натаји поспале. Понављам речи које су ми дале Тај цвет тај камен птицу што искрсну Из ничега, сунце које се распрсну Над светом који су саме одабрале. Ослушкујем пун наде стране […]
V ПОЧЕТАК ТРАГАЊА ЗА БИЋЕМ
Лепи мој дане с душом елегије Кад од Бића сенка бива пределима Лутам у сузама страх ме обузима Звездани утицај нада мном – ко да их сузбије (!) Неиздвојен појавом још нико није Открио себе, свете, у твојим призорима Врати ми дан ако га негде још има Земљо поново непозната кад у лобањи легу се […]
IV ПОЧЕТАК ПУТОВАЊА
Што је то што се у дну песме крије Кад исти дар негде је јутро а негде ноћ мира? О даљино сна где југ влашиће свира Скриј ме од слепог камена који у небу бдије. То питоме долине посташе провалије У овој песми у којој немам мира. Срце пуно мрака анђела свога бира Да бди […]
III ОДБАЦИВАЊЕ СУМЊЕ
Некога света тешке сене пале Робе напорног брега и злих вести Доцкан је да посумњамо у оно што је у нашој свести Целога живота речи су нас крале. Неуспела љубави ока и варке уздрхтале У један крај много приснији ме смести Где реч има вредност судбине и подсвести Где су величанствене сенке а ствари мале. […]
II КУЛА ЛОБАЊА
Жалбо црних птица и тужне похвале Празно име иза смрти и обијен вид То није љубав то је патња и стид Кад одјеци померају места и обале. Подземни ветар успава заспале Улаз чувају две тишине и хрид То није љубав то је патња и зид Од лобања где труну звезде што су сјале. Нестајем бдијем […]
I ПОЧЕТАК СНА
Нека ме недостојног ветар обавије Куло с врхом ван времена на коју дишем Тесно је небу у птици птици још више Моје издвојено око ван главе бдије. Одузимам свету име да га у предстварност скријем Кад ништа не почиње јер нема места више Кад ноћ од успаваних сила и смртоносне кише Звери шумом уклете и […]
УСНИХ ЈЕ ОД КАМЕНА
Нека твоји бели лабуди кристална језера сањају, али не веруј мору које нас вреба и мами. Просторе невидљива снага сања којој се сунцокрети клањају видиш ли окренута заборављеним данима у тами? Тебе три света воле три те ватре прже. А ми идемо испред наде коју лутајуће пустињепрогањају. Они смо што су све измислили и […]
СОНЕТ О НЕПОРОЧНОЈ ЉУБАВИ
Нема је овде, све је више губим У часном кругу ког заборав руби. Ох, гипка слико варке, варко жива, кад камен вида њено лице бива. Дај ми снаге да непорочно љубим дане започео тужно. Ту се скрива бол без одјека и реч без одзива. О, дај ми снаге над силама грубим. Врати ми сличност да […]
СОНЕТ О ПТИЦИ
Испили се из баченог камена и буде зеница неба ослепелог, мало живота збиља полетелог с наших бескрилних погнутих рамена. О чудна птица чија намена да буде лет земље и песма опустелог неба, која се чује ал не схвата. О, бело удварање ветра тој птици од пламена. Птицо узидана у мозак и зид коју никад није […]
РОНДЕЛ
М. Д. Слепи ход да те од простора склони, посусталог, од ноћи осветљене позајмљеним звездама, и ту да заборавиш, заборавиш сваког дана по мало, ако је име узрок томе сну. Не виђај људе са опасним рукама у дну где је пепео сведок крви и све поспало. Заборави, заборави сваког дана по мало. Једно је име […]
