ПЕСМА ПОСЛЕ ПРОБОДЕВЕНЕ НОЋИ
Теснацу моме дај небо селица и сунца за бегунца преко мога лица бриго и заносу биљци на стабљици кад дан пробуди стрмоглав у птици. Можда од овог дана почиње вечност и свако има у сунцу своје место. О дани нажуљани испод мога чела верног груб сунца које није смела ниједна ноћ горка ноћ овога света […]
РАЗМИШЉАЊЕ У КАФАНИ „ПРЕШЕРНОВА КЛЕТ“
Сличан другом бићу мутан и неизвестан шта је то што хоћеш: је л привид! О јаво птицо блиска где сам где сам када погођен сунцем пада последњи зид? Велики тренутак сјаја ближи се. Кроз речи куда, мада све што кажем негде бива! Значи ниједну од смртних ствари не скривам, кад нађох заборављену горчину која лечи. […]
ДУША ВИНА
За моју двојакост и дубину без мреже сиђи у глас мој у дан мој освежен сенком и временом, о слатка помамо! Један чемерни предео за леђима знамо. Дођи нека те моја љубав води кад пада неодбрањено зеленилом дрво, удеса звездо, владарице круга, мрво сјаја у глибу чула да се мисао роди. Чаролијо, бунар варке, звук, […]
ДУША РАКИЈЕ
На промаји смо између два света док отрови се мешају и звезде тутње. Јека још једном понови све смутње, варка празнине и пророчанског ветра. Пречиста ватро минулога лета просторе ванвремене кад у теби нађу. Над главом птица замењена глађу. О црна шумо од овога света! Јаво сенке и зида луђу лађу не виде оток лисице […]
