НЕРЕЧЕНЕ РЕЧИ
Неречене речи су пожар у очима кога неће никад запретати ноћ. Без сумње, кад их будем изговорио, оне ће бити моје последње речи које ће убити и њих и мене и остати са онима што ће доћи.
ПОБЕДА
Прска хоризонт сив и гори, гори У крви јутра што пебеду боји, Оловна вода руменилом зори. Велико сунце у зеници стоји. Видици расту као у пупљењу, Срце весело као у листању, Пенуша радост у радосном зрењу, Очи се злате у топлом блистању. Велико сунце у муци сањано, Утеши мајке уцвељене ратом и свако срце у […]
ПОСЛЕДЊА НОЋ
Минуте су црни злогуку кљунови што зобљу звезде с мог длана. Ноћни су шумови празни чунови што броде у луку дана. Када помилује жути и топли длан сунца лице зори, куршум ће угасити пожар боја што у очима гори. Очи су утихли одјек слика што звуче на струни мог сна, а смрт ће вас сутра […]
ПОКОЉ
Преплашена лица. Јаук нацрта спирал на мембране уха. Два погледа у ноћи одлутају одсечена камом са зеница.
СЛУТЊА
У даљини се размахала смрт (мрак ко да тку огромни црни пауци) Тамо је тишина покошени врт у коме ничу, као трње, јауци. Ко дијамант је запарала ноћ звезда, што се у безмерје отиснула То неко никада кући неће доћ! Једна је мати црну слутњу вриснула.
