Принц поезије

БАЛАДА О РУКАМА

г л а с: Волите своје руке које понављају једна другу волите своје руке јер оне могу оно што ви не можете х о р: лежали су далеко од својих руку као сви спавачи као сви спавачи планино о Коњух планино о брдо смрти са којег су руке у простор пружиле своје неутешне прсте ишли […]

ПОСЛЕ СВЕГА НАЂЕНА ЗЕМЉА

Подигли су куће и паркове. Измислили су недељу, и све остале дане не изузимајући ни петак. У вртовима су засадили руже за велики празник смрти и за све своје радости. Ставили су завесе на прозоре и прилагодили су им се. Ако се ноћу изгубе, ујутру се пронађу. Песник на коме живе спава али није мртав. […]

ЦРВЕНИ КОЊАНИК

п о с в е т а: То није птица ноћ поред вода то је крв њихова то што чујеш п е с м а: Море је легенда. Сва су острва без обала. Црвена коњица поћи ће с ове стране Атлантика Црвена коњица црвена коњица као кад киша пада као кад ветар дува они који […]

НЕПОВРЕДИВИ

Један човек рече: мртав сам људи рекоше: он је мртав одатле једни одоше на север други одоше на југ и то је био растанак неки пређоше на супротну обалу људи рекоше: они су мртви вода пада са дрвећа кап ко кап топови их випе не траже по изровеној земљи они су неповредиви траве ће донети […]

ПОРЕКЛО ЗЕМЉЕ И НАДЕ

Ма шта се са њом десило слободна је у дну мог срца и слична смрти Ограничена мојом немоћи крај које пролазе други путеви ипак је довољна за сунце Ноћу се слути али не постоји јер то није њена ноћ то је туђа сенка Да је боље видим и разликујем сви ови остали светови што певају […]