МОРЕ ПРЕ НЕГО УСНИМ
Свет нестаје полако. Загледани сви су У лажљиво време на зиду: о хајдемо! Границе у којима живимо нису границе у којима умиремо. Опора ноћи мртва тела, мртво је срце ал остају дубине. Ноћас би вода саму себе хтела да испије до дна и да отпочине. Нек трговци временом плове са воском у ушима, ти смело […]
БАЛАДА
Охридским трубадурима Мудрости, неискусно свићу зоре, На обичне речи више немам право! Моје се срце гаси, очи горе. Певајте, дивни старци, док над главом Распрскавају се звезде као метафоре! Што је високо ишчезне, што је ниско иструли. Птицо, довешћу те до речи. Ал врати Позајмљени пламен. Пепео не хули. У туђем смо срцу своје срце […]
БАЛАТА
Слепилом претећи, Звезду ми са чела не могу да излече. Охоли стоје док мудраци клече Пред птицом коју не умем изрећи. Ја гледам оним што видех, о дани, Над којима блиста Сличност сунца са сунцем од лани. А тај што спава ватру, издајнички глуми Сјај аметиста И пепео без извињења шуми. Помири се са собом. […]
ЛАУДА
Најлепше певају заблуде. О, вали, Римује се море! Тад смо на жал пали. Мало је имена исписаних на води. Сви пузе ил лете, ал мало ко броди Гордијим морем опасној слободи. Дан је у себи ноћ, а сунце пали. Изгуби пут ако путовању смета. Ах што је лепо и опасно: цветрадицвета! Посвети горкој звезди уврх […]
