XV МАГИСТРАЛЕ
Нека ме недостојног ветар обавије Жалбо црних птица и тужне похвале Некога света тешке сене пале Шта је то што се у дну песме крије? Лепи мој дане с душом елегије Тражим почетак сјај и сате стале Кад су ти две тужне птице вечност дале Пред вратима иза којих простор гњије. Ту изгубљено сећање пустињу […]
XIV ПРОПОВЕДАЊЕ ЉУБАВИ
Нема мене ал има љубави моје; Видим је у сунцу и земљи где нам труну кости. Довршава се дан у њеној захвалности Слично музици слично празнини, спокојем. Она ће сачувати намере моје и твоје И васкрснуће мртве рођендане по милости. У подножју ветра немерљива сен охолости Нестаће у пепелу оних што више не постоје. У […]
XIII КРАЈ ПУТОВАЊА
О све што прође вечност једна бива. Сен која беше дрво које траје. Будан Испод свога имена које буди Рука са цветовима крв што себе окива. Завршиће се путовање остаће тиха брда, Сива празнина ветар који блуди, Место које нема места у жељи ал нуди Зло да нас спасе и истину открива. То чему се […]
XII ПРОПОВЕДАЊЕ ВАТРЕ
Љубави моја мртва а ипак жива Нек у свом дану недоречен гори Нек игра се песника док песму не створи Птицом осветљени певач који у мени пребива. О златни талог времена простори Пуни сунца! Сенко, где се та земља скрива Где материја сва од заборава открива Ватру у себи и дан без јутра у гори. […]
XI ЗАЧАРАВАЊЕ
Закопани лелек и ненађено благо стоје О звонка росо ту где смо ми пали У чаролије касне које нисмо знали Кад воде не теку, јер ништа не постоји Ако престало није. Пределе раздвоји Одјек те речи. Часови су стали И вали укроћени над понором. Да ли Стварност се привиђа ил шум прогоњен доји Одбегла свест […]
X ИЗМИШЉАЊЕ СВЕТА
Крај ватре којом не хране се дани Изобличени облици од жестоког раствора Сна и празнине. Истино говора Све је замењено речју на нејасан пој мами. Свет са ветром испод сваког листа у тами Који се завршава звездама изнад назначених гора И наказом у пољупцу која се родити мора Својим доласком измислили смо сами. Ал вребају […]
IX ПОЧЕТАК ЗАБОРАВА
Ту изгубљено сећање пустињу храни Пред малим жбуном ватре тицом убијеном у лету Ту је живо што живи а нема га у свету Што траје почетак у крају а прошли су давно дани. Ту је све име или реч. У времену порани Сунца и других звезда и сунцокрета. Ноћ ће изаћи из мора и пробудиће […]
VIII СЕЋАЊЕ НА ПОКОЈНИКА
Пред вратима иза којих простор гњије Он је збуњени златник и двосмислени раст Мутне речи све дубље која чека на нас Да нам срж клијањем кроз кору пробије. У распеваном пламену ко да га открије Трава расте из његовог имена и спас Једини је будан а само је глас Чули су га ал га нико […]
VII ИСПАШТАЊЕ СНА
Кад су ти две тужне птице вечност дале Стрпљивост простора и свој лик по казни, Главо низ црне стубе у непролазни Дан патње, какве се ватре распламсале? У дну је сунце и време је ватра. Ждрале, Где му је одјек у сну ил смрти? Поразни Сведоци мора и промена испразних Уснуше мир и скаменише вале. […]
VI ПОИСТОВЕЋИВАЊЕ БИЋА И РЕЧИ
Тражим почетак сјај и сате стале Да живе мој живот и да га васкрсну Из остатка збиље прерушене у сну Кад ушав у пустињу натаји поспале. Понављам речи које су ми дале Тај цвет тај камен птицу што искрсну Из ничега, сунце које се распрсну Над светом који су саме одабрале. Ослушкујем пун наде стране […]
