УСНИХ ЈЕ ОД КАМЕНА
Нека твоји бели лабуди кристална језера сањају, али не веруј мору које нас вреба и мами. Просторе невидљива снага сања којој се сунцокрети клањају видиш ли окренута заборављеним данима у тами? Тебе три света воле три те ватре прже. А ми идемо испред наде коју лутајуће пустињепрогањају. Они смо што су све измислили и […]
СОНЕТ О НЕПОРОЧНОЈ ЉУБАВИ
Нема је овде, све је више губим У часном кругу ког заборав руби. Ох, гипка слико варке, варко жива, кад камен вида њено лице бива. Дај ми снаге да непорочно љубим дане започео тужно. Ту се скрива бол без одјека и реч без одзива. О, дај ми снаге над силама грубим. Врати ми сличност да […]
СОНЕТ О ПТИЦИ
Испили се из баченог камена и буде зеница неба ослепелог, мало живота збиља полетелог с наших бескрилних погнутих рамена. О чудна птица чија намена да буде лет земље и песма опустелог неба, која се чује ал не схвата. О, бело удварање ветра тој птици од пламена. Птицо узидана у мозак и зид коју никад није […]
РОНДЕЛ
М. Д. Слепи ход да те од простора склони, посусталог, од ноћи осветљене позајмљеним звездама, и ту да заборавиш, заборавиш сваког дана по мало, ако је име узрок томе сну. Не виђај људе са опасним рукама у дну где је пепео сведок крви и све поспало. Заборави, заборави сваког дана по мало. Једно је име […]
РАСПОРЕД РЕЧИ
Плод неумољен видом слеп Дозивање здравца покој и сан Век њише се песком и сен Падом и харфом пробуђен слап Исцељен заблудом претворен у кип Јаву кад збуни песник и маг Крије почетак тајну и миг Од језера дубља стоји кап Поверене боли достојан стих Марљивим заборавом измењен лик Вени у грому касна за лек […]
ГРАЂЕЊЕ ПЕСМЕ
Станиславу Винаверу Зимска музика свира Особино праха и кремена Опроштај сна иза темена Када ме покојем дирала То време узме и остави Ту горку шуму да се плави Усред вечности на домаку Нестварности птици и облаку Прахптицо сунчевог урока Скок од пепела и лет Нек буду једини путоказ За напор смисла и раст Суштине у […]
СЛЕПИ ПЕСНИК
Филипу Вишњићу О чело моје од сна и ветра мапо чудних открића виду испод коже, у измишљеној сенци цвете и лампо уместо речи која се поновити не може. О чело моје од сна и ветра мапо! Одајем се мртав сунцу после мене јер несрећа и после смрти траје. Слепи јасно виде судбину пред којом шене […]
ОРФЕЈ У ПОДЗЕМЉУ
М. П. Не осврћи се. Велика се тајна иза тебе одиграва. Птице гњију високо над твојом главом док бескрајна патња зри у погледу и отровне кише лију. Звездама рањен у сну луташ. Сјајна она иде твојим трагом, ал од свију једини је не смеш видети. О сјај на тебе њен док пада нек је и […]
ТРИПТИХОН ЗА ЕУРИДИКУ
I На уклетој обали од дана дужој, где су славуји сви мртви, где је пре мене црвени челик био, горки сам укус твога одсуства осетио у устима. Још ми смрт у ушима зуји Ноћ с ове стране месеца често огрезне у непотребне истине и одушевљена клања. О, испод коже млаз крви моје чезне ноћ с […]
СОНЕТ
“Ти простори ме ужасавају” ПАСКАЛ Простор који ничим не подсећа на себе, птицама померан, ветровима сличан, сам у себи, сам за себе, ничему вичан вечити почетак ужасан, без потребе. Простор језиком трајања препричан и претворен у вечност која ником не треба, вечност […]
