Принц поезије

СУНЦЕ

Ово ће се неизвесно кретање завршити сунцем. Осећам то померање југа у своме срцу. Мајушно подне се руга у камену, варница што ће осветлити звездани систем мога крвотока. А дотле све што буде нек је због песме. Друга утеха нам не треба. то трајање се руга претњи црног и отровног неког сока Не, неће се […]

СОНЕТ

То су речи увек исте које касне горку љубав и свет. Оне су успешни престанак јаве, ал не сан кад се изјасне сунца за ноћ, већ нешто треће, неутешни због чега јесмо. Извод из чудесне басне сна. Горке обале на којима неумешни стојимо окренути своме почетку грешни због губитка вида када светлост згасне. У сну […]

ДАКТИЛ СНА

Стоје измишљени брегови од злата где звезда сјала је. Ту смрти нема. Ветрови у небо се враћају. Пала је лобања низ црне гребене. У мрачне дубине носи ли то што сам чуо. Ледене обале сенком роси ли језиве воде за заклетве од жеље страшне смрзнуте. На путу остале су клетве И звезде споре омрзнуте. О […]

ЦРНИ ЈАМБ СНА

„Ја после великог сна подузех пут тужан“ МАЛАРМЕ I У уху звезда за сна тамни звук: зри звучни цвете тужним пределима у топлој кори мозга где ме има тај сан мој извијен у звездани лук. Тај сан је смели силазак под тле где слепе птице певају у тами. У свакој има једна шума. Гле што […]