Принц поезије

ОСЕЋАЊЕ СВЕТА

Проницљива ватро не искушавај ме толико Док ме не схвате певаћу неометен У моме срцу сунце и ноћ постају љубавници Кад сањам у врту испод јоргована Мирис је згуснута празнина у бићу Које се удаљава од себе као у молитви И тако старимо ја и мој пламен И тако се опијамо својим животом и пепелом […]

ЗЕМЉА И ВАТРА

Дубина је сама свој непријатељ Моје очи без мене лепшу зору виде Добровече са звездом у срцу Добардан са сунцем у руци Све што лети увећава празнину То значи далеко од себе водити живот пун опасности У ватри без дима у песми без речи И Изгубити знање част и снагу Тако ћемо без горчине лепше […]

САДАШЊОСТ ЗЕМЉЕ

Земљо ти си најлепша препрека до песме Пљусак непогода и слобода Моје срце диже прашину по путу Мој пад продужава мој живот Када се пламен заустави Он се скрије у цвећу и ни са чим се не храни Звезде су његов мирис и птице које ниско лете Да би се у све то могло веровати […]

БУДУЋНОСТ ВАТРЕ

Сакрићу те у моју зиму Вечито пролеће залеђена зоро Сунце је твој непријатељ У име правде и у име пустиње Сунце се окреће истина мења место Онима који остају верни остаје само лаж Ал на истинитом месту је хладно На истинитом месту нико не диже дом Ледена птица ватре је једино знање О камену који […]

ПРОШЛОСТ ВАТРЕ

Она учи звезде да буду јетке Спава са својим мраком из загрижености Спанђала се са временом Мешајући свој пепео са свежином зоре Она светли: то светли њена празнина Њена ће немоћ осветлити наше путеве Сунце је име њеног насиља Њена издајства скрива људско срце Она је признала север Она је под старост благосиљала цичу Птица […]